Ivanovicka obilazi umetničke izložbe

Jo Ann Lannevile - galerija Grafički kolektiv - 03-15.03.2014.

Prva polovina marta 2014. u Galeriji Grafički kolektiv, Gospođa Žo An Lanvil – kanadski grafičar. Naziv izložbe je Priroda univerzuma.

Baš je prijalo! Jaka linija, svedeni tonalitet (mada pretežno siv), čista kompozicija i očigledna misao – onaj osećaj kad idete od jednog do drugog dela, i potpuno vam je jasno o čemu se radi, mada vam mozak ne šalje informaciju daje iz prve prepoznao oblik več poznatog predmeta. Da ne bude zabune, vidimo i ljude, i drveće, i vetar, ali apstrahovani oblici ipak dominiraju nad očiglednim.

Navodno je izložba posvećena ljudskoj destrukciji životne okoline. Lepo je videti nečija osećanja upravljena u tom smeru, Weltschmerz bi se moglo reći...

Izgleda da otud dolazi One reči koje nisu izgovorili.

Oblik ulazi u format zdesna. Ono što Žo An želi da nam opiše je toliko veliko, da jedva jedan njegov deo staje u taj okvir formata. Čačnulo me je, bilo je to neko sitno, ali efektno osećanje, kao kad se gotovo sudarite sa neznancem na sred ulice, pa ste u isto vreme kratko uplašeni, zbunjeni, izvinjavate se i u sebi opsujete... Rekoh mužu: “Vidi ovog opasnog, kako bljuje!“, a on će: „Zove se Reči koje nisu izgovorili.“  I bi mi jasno.

Naravno da je čudovište toliko veliko, čak toliko, da je samo nečija mašta uspela da ga smanji makar toliko da može da stane u „kadar“. Svuda je oko nas, toliko da nas je potisnulo, u formatu nema mesta ni za šta drugo; a i to malo mesta što je ostalo, potpuno je podleglo velikom sivom.  Iste sive, isprane boje, prazno, monotono, bledo.

A čudovište tu ne staje. Svojom moćnom, crnom linijom pokazuje nam koliko je čvrsto, koliko je njegova koža debela i izdržljiva, ubeđuje nas da ga nije tako lako pobediti. Neprirodno izduženi zubi pokazuju svojim ritmičnim rasporedom koliko samopozdanja imaju u svoje postojanje, u svoju funkciju i misiju.

A između gornjih i donjih čeljusti, sve ono što nije izgovoreno. Za razliku od zuba koje možemo prebrojati koliko su jasno i oštro predstavljeni, te neizgovorene reči ne možemo. Čak ne možemo ni da naslutimo šta su one: gomila sitnih, isprepletenih linija, različite debljine i dužine, nabacane jedna preko druge, uvijaju se međusobno, sudaraju jedna sa drugom. Debele i tanke, kratke i duge, više ili manje zakrivljene – samo im je jedno zajedničko: pobeći iz tih užasnih usta.

I među tim isprepletenim haotičnim linijama i flekama, kružići. Čiste forme, plošne boje, savršen, kompletan oblik svakog od njih. Nažalost, upletene u haos, sa malom šansom da ispadnu i odu svojim putem, one pripadaju tom haosu. Ipak, one svojim oblikom odskaču od svoje neposredne okoline – da, treba da obratimo pažnju  na njih, one nas zovu da to uradimo.

Zapravo, najveće zagađenje smo mi sami, jedni drugima. Sve ono što ne možemo jedno drugom da kažemo, a kad bismo rekli, otkrili bismo čudovišta koja uijaju boje oko sebe, i iz nas bi izleteo haos misli i osećanja; u tom haosu postoji tek nekoliko značajnih pozitivnih i negativnih zaokruženih misli, ali ne postoji velika verovatnoća da se one pojave na ikakav drugi način, osim ovako: uz iskežene zube, razjapljenih čeljusti, vrišteći nemirom i strahom.

Valja pomenuti i da su „kružići“ lajt-motiv na svakoj grafici, u mojoj glavi je to ostalo kao napomena da iza svakog predstavljenog pokreta (tok reke, hod uragana, plodovi na drvetu) stoji jedna zajednika misao. Možda smo je prećutali, a možda i ne.

Kome se dopalo, evo daljih linkova:
http://cafe.rapidus.net/phduguay/index.html - sajt umetnice

http://www.grafickikolektiv.org/html/akalendar%20Jo%20Ann.php

http://www.tanjug.rs/news/119289/canadian-artist-jo-ann-lanneville-to-exhibit-in-belgrade.htm

https://www.facebook.com/joann.lanneville - facebook

Do sledeće izložbe,

Jeca 

Odlična moć opažanja! [Odgovori]

Vidiš sve ono što jeste prisutno - ništa ne uzimaš zdravo za gotovo i kao da se podrazumeva.