Četvrtak, Mart 13, 2014
Blog o umetničkim izložbama
Volim da posećujem umetničke izložbe.
Osvežavaju me, obnavljaju, teraju me da razmišljam, podstiču da i dalje učim.
Radim kao grafički i veb dizajner, i „stalno“ i freelance. Slobodnog vremena nemam mnogo, i često ga provodim u mentalnoj vegetaciji, pokušavajući da se oporavim od kreativnog burnout-a. Ipak, ukoliko nisam i fizički iscrpljena, volim da se obnovim posetom nekoj umetničkoj galeriji. Bilo kojoj, ma šta da je u njoj u tom trenutku.
Otkud mi to, šta ti obilasci galerija za mene predstavljaju, i zašto povrh svega hoću još i da pišem o njima?
Umetnost je komunikacija, na temu neopipljivih, finih osećanja, spleta misli, osećanja trenutka ili godinama negovanih emocija. O nekim stvarima se prosto ne može pričati, niti postoji drugi način da se ona iskažu, osim kroz neki medijum. Vizuelni sam tip, pa mi taj vizuelni kanal najviše i prija – najbrže me bocne, zagolica, razneži – jednom rečju: pokrene.
Šta u stvari nalazim u tim galerijama?
Senzibilne ljude koji žele da podele svoje misli sa drugim ljudima.
Pre svega autora. Ta dela su materijalni dokazi jedne uobličene misli.
A onda i posetioca. Kao i ja, i oni su tu došli na neku vrstu mentalnog napajanja. Svaki na svoj način zanimljivi: neki umusani što samo protrče, neki nakrenu glavu i gledaju negde kroz sliku, viđam prodorne poglede koji su videli nešto što ja verovatno neću, zatim razna čuđenja, iznenađenja, prezire, divljenja, osmehe, strahove...
Toliko izložbi, a ne sećam ih se mnogo. Katalozi i flajeri mi ne znače mnogo, prosto ne zadržavaju emociju. Da imaju tu sposobnost, onda bih ih skupljala, ne bih skitala po gradu od galerije do galerije.
Osim muža, koji je sjajno društvo za umetničke izložbe, nema mnogo ljudi sa kojima bih razmenila mišljenje. Volim da čujem stav različit od mog, tako da je blog dobro mesto za okupljanje onih koji takođe vole da provode vreme u galerijama. Pisaću kratko i jezgrovito, iz više razloga: prvo, tako se i inače izražavam, drugo – nemam baš mnogo slobodnog vremena, treće – dok ulickam svoj post, proći će me utisak koji želim da prenesem.
Trebalo bi da napišem još par redova, o razlici između „poznatih“ i „nepoznatih“ umetnika, ili Zašto je dobro otići i gledati u umetnička dela koja ne razumemo, ali nekom drugom prilikom – sada žurim da napravim prvi post o jednoj izložbi grafike.
Dobrodošli, nadam se da ćemo zajedno uživati u umetničkim izložbama kojenam nudi Beograd (i ostali gradovi Srbije - ako se već negde zateknem, volim da bacim pogled). Dobrodošao svaki komentar i svež, drugačiji pogled na svet, pogotovo ako je sročen sa ukusom. Nadam se lepom druženju.
Jeca Ivanović
